Patetika

Za sve priče na slobodnu temu koje biste želeli da objavite na blogu i koje bismo komentarisali na forumu.

Moderator: Eli

Post Reply
User avatar
Rosie
Posts: 4
Joined: 16 Jan 2018, 20:01

Patetika

Post: # 1591Post Rosie
16 Jul 2018, 05:41

Kad sam došla na forum, razmišljala sam čime bih mogla da se predstavim, ali nisam našla ništa dovoljno skorašnje, a imalo prezentabilno. Ovo je staro koju godinu, ali nije napisano u srednjoj školi. Patetično do bola, ali barem donekle oslikava moj stil. Što da ne?

Да заспим. Да се више не пробудим.

Тамно плаветнило и наранџасте, слабе светиљке бојиле су још недозрело јутро у слику сумора и свежине. Сваким кораком небо је било светлије, али у мислима је тама била све јача, гушећи душу и притискајући срце.
Трчала је кући. У својој глави, док су јој се ноге вукле по туцанику недовршеног пута. Привиђало се једно топло, весело јутро, пуно птица, жагора и среће. Она му се није радовала, само је желела да побегне. Не од јутра, та свежина би је опијала и мамила у живот, даље од снова. Оног сна у коме пожели да заспи. Да се више не пробуди.
Угледала га је у сенци, јасно видљивог, али скривеног, огрнутог мраком кога сада не би требало да буде. Није га ни било, он га је носио са собом куда год би ходио. Осим на сунце. Под сунцем он не би постојао.
Ухватио је корак за њом, само што је не би додирнуо крајишком тих предугих, оштрих, готово провидних прстију. Гледао ју је забринуто, погледом је милујући. Правила се да он није ту, да не постоји. Није му веровала.

Није га ни видела откако је трампила своју крв за његов живот. Призор њега, како танак, бео и исушен лежи у блату, осветљен велеградским реклама јој се заувек урезао у мрежњачу. Када му је видела очњаке, није се изнедадила. Заобишао ју је и ужас, чак и њој тако својствена радозналост. Знала је само да има потребу да га остави ту, да иструне. Да је то исправно, он је један други свет. Опасан свет.
Желела је да оде, али није могла. Видела га је како дише, потражила и нашла пулс. Био је жив и био је на самрти. Откако га је угледала, тако болесног и умирућег, спремила се да помогне, да све учини да га спасе. Тада није знала, није видела. Чак и сада, када види, не може да одшета. Иглом, уз жарећи бол, распарала је вену и дала му да пије. Није узео много, тек који гутљај. Када га је напустила, и даље лежећег, али сада већ мање мртвог, рана је почела да се зацељује.

„Боли те”, рече јој тихо, а она само настави да корача.
„Могу да осетим. Још од онда”, настави још тише.
„Шта желиш?”, одјекну питање у мирној зори. Није намеравала да буде тако гласна, али никада није научила да буде тиха.
„Да ти дам оно што ти треба. Да те учиним срећном.”
„Нико нема оно што мени треба. Нико.”
Није се сложио са њом. Аветињске руке су је обгрлиле, прибијајући је уз хладне груди. Ипак, ту хладноћу није осетила, само друго тело уз своје и глад за миловањем и додиром.
Тако су загрљени ходили, готово лебдели, док је зора све већом светлином најављивала сунце које је хитало ка њима. Питала се куда ће. Сунце он не сме да дочека, али га неће пустити, сувише јој је пријало, сувише га је требала. Савладана изненадним налетом кривице, измигољи се из загрљаја и погледа га упитно.
Узвратио јој је помало тужан поглед и благи смешак. Поново ју је прибио уз себе, полажући јој усне на врат, даривајући јој ситан пољубац. Одмакао се само мало, и загледао јој се у очи. У тим црвеним, нељуским огледалима, видела је одсјај своје будућности. Није стигла да се побуни, није стигла да се покаје. Забио јој је очњаке у врат и живот је почео да претаче из ње у њега. Готово одмах је изгубила свет, згрчена у отпору. Ипак, отпор није дуго трајао, брзо је заспала. Да се никад више не пробуди.

Висока прилика од мрака рођена, понела је у наручју своју, сувише бледу жртву. Док му се свежа крв сливала низ браду, нежно је љуљушкао леш кога више није могао да осети. Дао јој је оно што је највише желела. Смрт и вечити сан. Заувек.
Last edited by Rosie on 30 Aug 2018, 13:11, edited 1 time in total.
“I love deadlines. I love the whooshing noise they make as they go by.” D.Adams
“Unless a reviewer has the courage to give you unqualified praise, I say ignore the bastard.” J.Steinbeck
“The only time I'll get good reviews is if I kill myself.” E.Albee

User avatar
ratiger
Stara cura
Posts: 279
Joined: 17 Oct 2017, 17:38

Patetika

Post: # 1592Post ratiger
16 Jul 2018, 07:55

Pročitao, stilski nije loše, glatko se čita. Naelektrisano pristojnom vampirskom erotikom :)

Što se teme tiče, jest kliše, ne znam kako čovek da piše o vampirima danas a da tako ne bude. Ipak, ima na kraju obrt (koji ni sam nije preterano originalan) koji zaokružuje priču tako da ispada ok. Po mojim merilima, dobila bi 3,5 na štavionica skali do 5.

(Ima par grešaka tehničke prirode, zalutalo slovo, pogrešna reč ili rečenica koju treba malo izmeniti)
Pensamientos del Rata-tiger.

Eli
Polumag
Posts: 231
Joined: 18 Oct 2017, 11:53

Patetika

Post: # 1594Post Eli
29 Jul 2018, 12:44

Solidno, pitko napisano. Kliše tema, doduše, priča lepo zaokružena, tako da OK.
Čitala bih te i dalje. Nemam glavobolju od čitanja, što je dobar znak. :)
"Čak i da nam zatreba samo jednom u životu, mač treba uvek nositi."
Prvi znak gluposti je potpuno odsustvo stida.
Samoća je put kojim sudbina želi čovjeka dovesti sebi samome."

Post Reply