Sinovi Galitanije - Aca Srojanović.

Za sve priče na slobodnu temu koje biste želeli da objavite na blogu i koje bismo komentarisali na forumu.

Moderator: Eli

Eli
Polumag
Posts: 219
Joined: 18 Oct 2017, 11:53

Sinovi Galitanije - Aca Srojanović.

Post: # 938Post Eli
31 Jan 2018, 08:59

Završen još jedan krug, kačim novu priču od još jednog
autora. Priznajem da ću pokušati da ga vrbujem ovde. :mrgreen:


Vejdus je bio starešina vampira i tog dana je zajedno sa grupom svojih pratilaca posmatrao zarobljenike čije su glave bile prekrivene tkaninom sa krajevima stegnutim kratkim, srednje debljine konopcima oko vratova koji su ležali na zemlji vezanih ruku lancima koje je neko snažno vukao iz podruma kamene zgrade unutar tvrđave i ljudi su nestajali kroz te uske polukružnog oblika prolaze.
,, Vejduse, već sam dugo razmišljao i shvatio da Galitanija nije mesto gde svetkovina ovakvog ranga može da se sprovede u delo a da pri tom ne pridodamo ništa za uzvrat Velikom veću koje se velikodušno prihvatilo zadatka da oformi elitnu jedinicu koja će moći da onesposobi pobunjenike iz doline Gaurana koji su decenijama gurali svoje probleme nama u naručje da ih mi rešavamo bez ikakvog pritiska na vlast u ovim krajevima, smatram da ovome treba stati na megdan i ni makac više, ako želimo da preživimo i upišemo se u istoriju kao nacija. "
,, U potpunosti se slažem, gospodaru Rufuse, treba to saseći u korenu prvom zgodnom prilikom. "
,, Mudar odgovor Vejduse, ti znaš koliko značiš za ovu zamisao i nisam se pokajao kad sam tebe odabrao za vodećeg poglavara ove misije. "
,, Blagodarim, i staraću se da sve bude u najboljem redu. "
,, Hvala prvače, možeš sad ići i neka te Roblon čuva, zanavek, loših vetrova i osornih puteva. Idi s mirom. "

Jutra su kao i obično bila prozirna, mesec je u vidokrugu ostajao dovoljno da bi se u njemu uzvišenom uživalo, u Galitaniji je retko gde imalo životinja, rano proleće, malo gde zamiriše cvet, sunce na pola koplja, jedino s vremena na vreme projuri zec u potrazi za korenjem koje grize kao da mu je poslednje i beži bez traga i glasa. Putem je prolazila bez prevelike žurbe kolona oklopnika, jedući nešto hrane i pričajući glasno, zbijajući šale na račun sinoćnjih žena sa kojima su izmešali genitalije pred pohod, kad ih prekinu glas predvodnika:

,, Selo! "

I odista, pred njima se sjatilo seoce, od nekih dvadesetak, gledano sa vanjske strane prostranih kućica načinjenih od pruća vrbovog gustiša što se prostirao duž bistre i široke reke, naizgled podublje, skoro da su sve već napuklih zidova.
Ta zaklonjena zaravan u podnožju Gurtana, vrlo masivne i oštrih, golih vrhova planine na kojima preko cele godine ima snega jer sunce zbog guste koncetracije oblaka ne dopire do njih, bila je vrlo zgodno mesto za predah posle naporna puta, Vejdus je odlučio da se tu ulogore i odredio Stovala za zapovednika straže.
Strogo se moralo paziti na svaki šum, čak i mala doza nesmotrenosti se mogla kobno osvetiti, ništa se nije smelo prepustiti slučaju iz razloga što je noć već prostrla svoj zastor, a vampiri skinuli oklope, oslobodili krila, umotali se u njih, nalikujući na leptirove čaure, i predali se blaženom snu. Oni koji su bdeli nad njima čežnjivo bi svako malo pogledali u njihove usnule prilike, pomalo zavidni što ne mogu da im se pridruže. Par baklji je osvetljavalo logor, nebo je bilo čisto, vedro, nakićeno zvezdama, vazduh je obilovao svežinom, negde u još goloj šumi oglašavala se sova, ali ove noći ne beše meseca što skupini nikako nije išlo na ruku.

Posle tri obrtaja peščanika straža se promeni, pitaše prethodnike za stanje na šta ovi odgovoriše da se ništa sumnjivo nije dogodilo. Razmeniše još pokoju i poželeše međusobno dobru noć. U zoru se život vratio u matično korito, trebalo je pripraviti doručak i dvojica određenih za nabavku hrane raširiše krila pa poleteše put šume u nadi da će pronaći kakvog osmljenog vuka koji će podmiriti sve njihove potrebe.

Vidno iscrpljeni i bledi osećali su strahovitu žeđ za krvlju jer je već u globalu mesec dana nisu okusili, bez nje bi kroz pola godine sasušili i počeli da trunu, a onda jao prvom ljudskom biću koje bi se našlo u njihovoj blizini bez obzira na kodeks kojim je propisano da je mogu konzumirati tek nakon rođenja i kad navrše hiljadu godina, svaki drugi ispadni prekršaj strogî načela se završavao sporobolnom smrću u vulkanu Sotri na istoku Galitanije, tom velelepnom i visokopoštovanom hramu Čabove, njihovog vrhovnog i boga zemlje. Čopori su već uveliko u rasulu, izgladneli tokom zime sad kidišu na svu dostupnu sitnu divljač, pothranjuju se, neće zaludno trošiti snagu tokom lova.

Kroz neko kratko vreme oni su doleteli iz pravca jednog od visova noseći dve ošamućene životinje jer je izuzetno važno da krv ostane topla. Oni ih spustiše na travu i zariše zube u telesa, pa počeše žudno sisati. Zveri su se pokušale braniti kad se osvestiše ali snažne ruke nasrtnika su uporno stiskale čeljusti, sve dok ne izdahnu od gušenja i gubitka krvi. Pošto se okrepiše par njih se prihvati noža, odraše kožu i iznutrice povadiše te sve to urolaše i svezaše puzavicama a onda zakopaše u pesak na obali. Kako već nisu imali čime ežagati vatru, počeše jesti sirovu parčad mesa, ne trudivši se baš mnogo oko sitnih ostataka na kostima, žvakali su mirno, mozgali šta ih već može očekivati na daljem putu, bez iskusnog vodiča, sa otvrdlim pergamentom na kome je iscrtana pre više od dvesta godina stara i nejasna karta koju ni Vejdus nije uspevao baš najbolje rastumačiti, išli su u nepoznato, a do tog prokletog odredišta, može biti, kojekakve nepremostive nedaće usled kojih, jasno, ne mogu izgubiti život ali svakako zapasti u neprilike neznatnog obima.

Predstojio je ogroman put, ali su i njega brzo prevalili i opseli grad Truvabu, koji su držali Grolapovi ljudi, razbojnici nadaleko poznati po surovosti ali i dobrim manirima, ponajviše ispoljavanim u ženskom društvu. Dolazili su čak i do galitanijskih teritorija, pelješivši i odvodivši u roblje sve na njihovom putu. Ista sudbina je zadesila i seoce u kome su Galitanijanci prespavali. Prema očevidskim pričama Grolap nije bio snagator, ali zato vrlo visokog rasta, neizboranog lica, naprasne naravi i gotovo neviđene hrabrosti. U to njihovo doba vampiri nisu predstavljali strah za ljude s obzirom da su se žrtve vrlo retko javljale, vladala je harmonija i slabo su izbijali sukobi.

Ali ovog puta kap je prelila čašu. Galitanija je bila sasvim izdvojena oblast, jedinstvena, uređena, suverena država vampira koji se nisu mešali u poslove nevezane za njih, ali loš i vremenom nametnut glas kojim ih je neko pečatirao je imao za rezultat ljudsku nepoverljivost i mržnju zbog zločinačkog klevetanja. Prema njihovom opadanju vampiri su sudelovali sa bandama u svim njihovim palikućnim i razaračkim pohodima. Kako im je sve to dodijalo, Veliko veće je donelo odluku o sistematskom suzbijanju tih bezočnih laži i napadanja, što je uključivalo i radikalnije mere, drugim rečima rat koji po svaku cenu mora da se dobije. Ono što nadljudi sa belim kao sneg zmajevskim krilima i kosom do kolena nisu znali je da su otimači, obaveštene o napadu, posetili vrača Ogavitura, i na određen način ga. . . privoleli da pripravi otrov koji će vampire usporiti nakon što ih strela umočena u tekućinu pogodi i nakratko ih zaustavi. Oni će dejstvo opijata iskoristiti i neprijatelju okastriti glavu. Time će olako odneti pobedu i skresati ih.

Iako brojčano nadmoćniji, sumnjali su u pozitivan ishod. Bilo kako bilo, naočigled svih vampiri su deblima probili kapiju, isukali mačeve i pobili trećinu. Podvižnik dana Kratasus je docnije u nekoj krčmi sa oduševljenjem slikovito prepričavao okršaj. Dok je Vejdus sa ostalim svojim zamenicima razmatrao strateške predloge, dotle je on sa svojom dvanaestoričnom grupom jurišao na okovane drvene vratnice, grunuo na njih i uspeo da ih probije tek posle više pokušaja, podsticao je vojnike i zajedno sa njima gruvao. Kada su ušli, jednog od njih je pogodila strela i pao je.

Naslutivši nevolju naredio je zbijanje i neprekidno zaklanjanje štitovima. Primicali su se spretno i oprezno središtu trga na kome se nalazio ozidan bunar sa drvenim čekrkom. Nekoliko njih je zaštićeno saboračkim motrenjem na protivnike nakupilo kamenje u badanj i kopnjeve, razdelili su ga, raširili se tek za koliko da poskoče, prhnuli su i zasuli posadu. Iskoristivši pometnju reagovali su bez oklevanja i posekli sve što se micalo. Prevazišavši početnu prepreku dočekali su noć vidajući druga i otišli na počinak. U zoru su krenuli na jug, u žarište koje su morali svim silama da gase.
"Čak i da nam zatreba samo jednom u životu, mač treba uvek nositi."
Prvi znak gluposti je potpuno odsustvo stida.
Samoća je put kojim sudbina želi čovjeka dovesti sebi samome."

User avatar
ratiger
Stara cura
Posts: 250
Joined: 17 Oct 2017, 17:38

Sinovi Galitanije - Aca Srojanović.

Post: # 945Post ratiger
31 Jan 2018, 22:40

Da li je ovo priča ili odlomak?


Problem 1: Predugačke rečenice- primetno već od prvog pasusa (rečenice), pa i drugog. Tri-četiri-pet radnji sabijenih u jednu rečenicu bez ikakve potrebe. Sve to iseckati.

Problem 2: Mnogo nepotrebnog opisivanja- ne znači nam mnogo koje je debljine konopac oko vrata zarobljenika, da li je uopšte konopac ili lanac. Bitno je da su vezani, ja verujem da vampir zna dobar čvor da veže. Ne znače nam mnogo formalne razmene između stražara: ko je kome poželeo laku noć, a pogotovo to što jedni drugima predočavaju da se baš ništa sumnjivo nije dogodilo. Ovaj problem možda najviše škodi tekstu: kompletna priča zvuči kao suvoparna hronika, ističu se nevažni detalji, a oni važni su opisani tako da i sami zvuče nevažno.

Problem 3: Kao čitalac, previše sam udaljen od radnje. Gledam na radnju sa bezbedne distance, tamo u onim brdima pokrivenim snegom jer ne može sunce da probije kroz oblake. Da bih se približio, moram se vezati za likove u priči. Fali opisa likova, dijaloga, konkretne akcije sa tim likovima, ko koga tu hoće da zajebe, ko hoće da kidnapuje princezu, kakve prljave misli ima princeza... Nema princeze, nema ženskinja? Još jedan razlog zašto se priča svodi na suvoparnu hroniku.

Problem 4: Nezgrapne rečenice i sintagme: srednje debljine konopcima, kroz te uske polukružnog oblika prolaze, , gledano sa vanjske strane prostranih kućica načinjenih od pruća vrbovog gustiša što se prostirao duž bistre i široke reke, naizgled podublje, skoro da su sve već napuklih zidova. Sve ovo trasformisati, izmeniti redosled reči, skratiti ili iseckati rečenice.

Problem 5: Pogrešan izbor reči. U globalu? No. Očevidski? No. Otvrdli? No. Pelješivši? No. Radikalnije mere? No. Genitalije? No. Palikućni? No.
Ne koristiti savremene reči, sleng, izmišljene, na silu skovane prideve.

Menjaj način pripovedanja. Sveznajući pripovedač je dosadan, previše detaljiše, odvraća pažnju od bitnih stvari. Probaj ovo: posadi pripovedača na rame jednog od glavnih likova, (da ne mrda odatle!), i neka nam opisuje šta lik vidi, čuje, miriše, nek mu zaviri ponekad i u uvo da vidi šta ovaj misli. Da li taj lik zna da nam kaže zašto ima snega na planinama? Da li mu je važno koje je debljine kanap? Ili gleda da proždrne poslednjeg vezanog roba kad niko ne bude gledao jer jebote ništa se nije jelo tri dana.

Umiksuj dijalog, opis, akciju. Kad misliš da si prećerao sa jednim, pređi na drugo.

Daj konkretnu priču. Ne interesuju me istorijat ni Prvog ni Drugog Galitanskog ustanka, hoću da znam zašto je Vejdus pobegao sa Kosova ravnog. Kakva mu je sudbina? E to, hoćemo sudbinu, nećemo istorijske činjenice!

Mnogo toga još treba ispopravljati, al za početak ovoliko.
Pensamientos del Rata-tiger.

Eli
Polumag
Posts: 219
Joined: 18 Oct 2017, 11:53

Sinovi Galitanije - Aca Srojanović.

Post: # 947Post Eli
01 Feb 2018, 08:28

Dobar komentar, Rat. Preneću autoru tvoje reči.
"Čak i da nam zatreba samo jednom u životu, mač treba uvek nositi."
Prvi znak gluposti je potpuno odsustvo stida.
Samoća je put kojim sudbina želi čovjeka dovesti sebi samome."

User avatar
Indrik
Burseg
Posts: 324
Joined: 17 Oct 2017, 18:39

Sinovi Galitanije - Aca Srojanović.

Post: # 949Post Indrik
01 Feb 2018, 10:48

Ili još bolje, neka se autor registruje na forum (ako već nije), pa da zajedno komentarišemo, pričamo priče, bezobrazne viceve, anegdote iz vojničkog života (iako je njih manje, otkada je rat otjerao hejlija), zajebavamo i pljujemo po drugim autorima, a prije svega, da se malo družimo i naučimo poneku jedni od drugih. :D
Hey hey, you wanna play
'Cos baby I can go and go
And every other day you're running off with so and so
Well, baby I would throw you if I didn't know you but I'm paying for it

User avatar
Indrik
Burseg
Posts: 324
Joined: 17 Oct 2017, 18:39

Sinovi Galitanije - Aca Srojanović.

Post: # 950Post Indrik
01 Feb 2018, 10:52

Planiram i ja danas da iskomnetarišem obje priče, ali, vidim da je rat bio poprilično studiozan, tako da će komentari da budu veoma kratki....

Indriče, pa nemoj da uskratiš nesrećnika za tvoje opaske! :o

I jbt, šta je ovo??? Otkad sam ja Indrik????

(Eli je u šoku)

Ajde, videću da cimnem nesrećnika da nam se pridruži ovde. ;)

Jesu li ovo neke moderatorske cake???
Hey hey, you wanna play
'Cos baby I can go and go
And every other day you're running off with so and so
Well, baby I would throw you if I didn't know you but I'm paying for it

User avatar
Indrik
Burseg
Posts: 324
Joined: 17 Oct 2017, 18:39

Sinovi Galitanije - Aca Srojanović.

Post: # 966Post Indrik
03 Feb 2018, 13:08

Ja sam jednom bio Skordisk, samo sam ja imao dovoljno pristojnosti da ne postujem u njegovo ime :P

Edit: Jest da sam mu promjenio potpis i slao skaredne poruke nekim članovima foruma.
Hey hey, you wanna play
'Cos baby I can go and go
And every other day you're running off with so and so
Well, baby I would throw you if I didn't know you but I'm paying for it

Eli
Polumag
Posts: 219
Joined: 18 Oct 2017, 11:53

Sinovi Galitanije - Aca Srojanović.

Post: # 975Post Eli
03 Feb 2018, 17:46

Ne mogu da te citiram. :shock: ćut, jednom sam se švrćkala ovde ulogovana kao scordisk. Šta sam uradila pojma nemam. :shock: Danima nisam smela da se ulogujem. :cry: heh, ja sam očigledno bezobrazno stvorenje.... Indriče, daješ mi super ideje u vezi toga. :lol: :geek: :geek:
"Čak i da nam zatreba samo jednom u životu, mač treba uvek nositi."
Prvi znak gluposti je potpuno odsustvo stida.
Samoća je put kojim sudbina želi čovjeka dovesti sebi samome."

User avatar
Scordisk
Nadjaguar
Posts: 129
Joined: 18 Oct 2017, 11:27

Sinovi Galitanije - Aca Srojanović.

Post: # 991Post Scordisk
03 Feb 2018, 23:45

Svi smo mi pomalo skordisk :D

(jeote, je l ima neko ko se nije švrćkao po mom nalogu??)
Gospodin Prdet

Eli
Polumag
Posts: 219
Joined: 18 Oct 2017, 11:53

Sinovi Galitanije - Aca Srojanović.

Post: # 1050Post Eli
11 Feb 2018, 11:31

Scordisk wrote:
03 Feb 2018, 23:45
Svi smo mi pomalo skordisk :D

(jeote, je l ima neko ko se nije švrćkao po mom nalogu??)
Bilo bi lepo da iskomentarišeš priče ovog autora. :(
"Čak i da nam zatreba samo jednom u životu, mač treba uvek nositi."
Prvi znak gluposti je potpuno odsustvo stida.
Samoća je put kojim sudbina želi čovjeka dovesti sebi samome."

User avatar
Indrik
Burseg
Posts: 324
Joined: 17 Oct 2017, 18:39

Sinovi Galitanije - Aca Srojanović.

Post: # 1080Post Indrik
12 Feb 2018, 13:16

Eh, da, i meni je u planu, al ne stignem od pričokolje...
Hey hey, you wanna play
'Cos baby I can go and go
And every other day you're running off with so and so
Well, baby I would throw you if I didn't know you but I'm paying for it

Post Reply